Zora je izbrisala mesto
in tukaj ni nikogar več,
v nebo je poletel roj metuljev.
Ulice, trge in ulične pse,
vse, razen pokopališča, je pometla zora.
Tudi moj obraz.
Toda ljubke mlade gospodične,
tiste od sinoči, se sprehajajo po trgu
in obnavljajo stare filme,
detajlno, kot bolnik svojo bolezen.
Glej sadovnjake, pod njihovimi krili.
Glej svileno vodo, pod mostovi.
Zamrznjeni trenutek na aleji kostanjev,
kot obledela fotografija iz časov džeza.
Ker tukaj ni nikogar več,
so mrtvi zavzeli naša mesta.
In ti vidiš samo, kako odpiram usta
za steklom. No, moje roke te pomirjajo.
Pravim, ne skrbi, nekega dne
boš slišala, kar ti govorim.
Ker je ptica poletela iz dimnega oblaka
in z njo sem se skril v krošnjo
in gledal, naju, kako odhajava
po ulici, ki raste iz najinih korakov.
iz bosanščine prevedel Dušan Šarotar
Zora je izbrisala grad
i ovdje više nikog nema
nebo je zakrilio roj leptira.
Ulice, pijace i pse lutalice
sve, sem groblja, zora je pomela.
I moje lice.
Ali nije mlade gospođice,
one od sinoć šetaju kejom
i prepričavaju stare filmove,
detaljno, ko bolesnik svoju bolest.
Ni voćnjake, pod njihovim haljinama.
Ni svilenu vodu, pod mostovima.
Zaleđen tren aleje kestena
ko blijeda fotografija iz doba džeza.
Pošto ovdje više nikog nema
mrtvi su zauzeli naša mjesta.
I ti vidiš samo kako otvaram usta
iza stakla. No moje ruke te smiruju.
Kažem, ne brini, jednog dana
čućeš i ovo što sam rekao.
Jer ptica je poletjela iz dimnog odžaka
sa njom sam se skrio u lišću
i gledao, nas dvoje, kako odlazimo
ulicom što niče iz naših koraka.
